Otkriveno tajno svojstvo oraha: Drastično utiče na jednu od najgorih bolesti
Iako se demencija pokazuje izuzetno otpornom na lečenje lekovima, moguće je da se korisne supstance za mozak već nalaze u našoj ishrani.
Nova studija na više od 50.000 ispitanika, objavljena u časopisu GeroScience, otkriva da dnevna konzumacija šake orašastih plodova može značajno smanjiti rizik od demencije.
Učesnici istraživanja, koje je sprovedeno u okviru projekta UK Biobank, pokazali su da su osobe starije od 60 godina koje su konzumirale do 30 grama orašastih plodova dnevno imale 16 odsto manji rizik od razvoja demencije u odnosu na one koji nisu konzumirali orašaste plodove. Taj procenat se povećao na 17 procenata ako su orasi bili neslani, bez obzira da li su sirovi, sušeni ili pečeni.
Međutim, studija je takođe pokazala određena ograničenja. Smanjenje rizika je primećeno samo kod ljudi koji nisu bili gojazni, koji su spavali normalnu količinu sati i koji nisu svakodnevno konzumirali alkohol ili pušili. Kod ljudi koji su imali druge faktore rizika, kao što su slabost mišića ili osećaj usamljenosti, nisu pronađene značajne veze između konzumiranja orašastih plodova i smanjenog rizika od demencije.
12-nedeljna studija
Autori studije, naučnici sa Univerziteta Kastilja-La Manča u Španiji, istakli su da su potrebna dalja istraživanja kako bi se tačno utvrdilo da li orasi mogu biti efikasna preventivna strategija za smanjenje rizika od demencije. „Buduće dugoročne studije treba da ispitaju efikasnost konzumiranja orašastih plodova kao strategije prevencije demencije kod odraslih“, navode autori.
Ranija istraživanja su ukazala na potencijalne prednosti orašastih plodova za zdravlje mozga. Orašasti plodovi su bogati antioksidansima i hranljivim materijama sa antiinflamatornim svojstvima, što može doprineti boljem zdravlju mozga. U 12-nedeljnoj randomizovanoj studiji, istraživači su otkrili da dnevna konzumacija kikirikija poboljšava kratkoročno pamćenje i verbalnu tečnost kod gojaznih odraslih srednjih godina. Međutim, neka druga klinička ispitivanja nisu pronašla slične prednosti, zbog čega ova tema ostaje predmet aktivnog istraživanja.
Ova studija pratila je ispitanike u proseku sedam godina, a tokom tog perioda ukupna stopa demencije iznosila je 2,8 odsto. Oni koji su redovno konzumirali 30 grama orašastih plodova dnevno imali su manje šanse da razviju demenciju.
Ishrana je takođe važna
Tačan razlog veze između konzumiranja orašastih plodova i manjeg rizika od demencije još nije jasan, a istraživači ističu da mehanizmi koji dovode do različitih oblika demencije i dalje ostaju nepoznati. „Farmakološki tretmani za demenciju su do sada pokazali samo skromne rezultate u sprečavanju progresije bolesti“, pišu istraživači.
Uprkos tome, istraživanja pokazuju da se oko 40 odsto slučajeva demencije može sprečiti ili odložiti prilagođavanjem određenih životnih navika, kao što su izbegavanje pušenja i konzumiranja alkohola, vežbanje i smanjenje socijalne izolacije.
Ishrana takođe igra važnu ulogu. Nekoliko sistematskih pregleda je pokazalo da je pridržavanje zdravih obrazaca ishrane, kao što je mediteranska ishrana, povezano sa manjim rizikom od demencije. Nedavno istraživanje na 60.000 Britanaca pokazalo je da mediteranska ishrana može smanjiti rizik od demencije za čak 23 odsto. Nadalje, istraživanja sugeriraju da konzumiranje maslinovog ulja, važnog dijela mediteranske dijete, može smanjiti rizik od smrti uzrokovane demencijom za 28 posto.
Iako samo četvrtina ispitanika UK Biobank redovno jede orašaste plodove, rezultati studije otvaraju vrata budućim istraživanjima koja bi mogla preciznije da definišu efekte ishrane na zdravlje mozga.
(Klik.hr)
Bolji lek za srce ne postoji: Spominje se čak i u Bibliji, a najbolja je zamena za meso
U mnogim kulturama smatra se simbolom ljubavi i sreće
Badem je zdravo koštunjavo voće koje po svom nutritivnom sastavu, verovali ili ne, može da zameni meso ili hleb. To je prvo voće koje cveta početkom proleća i pre nego što olista, a spominje se i u Bibliji. U mnogim kulturama smatra se simbolom ljubavi i sreće, a opisuje se i kao zaštitnik porodice, pa je dobro imati ga u dvorištu.
To verovanje potiče od starih Rimljana koji su na venčanjima na mladu i mladoženju bacali bademe kao simbol plodnosti, ljubavi i dobrog zdravlja.
Šveđani jedu badem za Božić koji sakriju u puding. Veruje se da će onaj ko ga pronađe biti srećan cele godine. Takođe, to voće je opevano i u starim srpskim pesmama kao drvo pod kojim spava hajduk Veljko dok u naručju drži prelepu devojku.
Zašto je badem zdrav
Badem je drvo iz porodice ruža i dalji je rođak breskvi, kajsija, višanja i drugog koštunjavog voća. Poreklom je iz Persije i osim slatkog badema koji se koristi u ljudskoj ishrani, postoji i gorki badem čije seme ima veću količinu cijanida i može biti otrovan ukoliko se konzumira u većim količinama. Ta vrsta badema najčešće se koristi u kozmetičkoj industriji jer njegovo ulje sadrži velike količine vitamina E, neophodnog za lepu i negovanu kožu. Gorki badem je gotovo neizostavni sastojak svih kozmetičkih preparata za ublažavanje bora i znakova starosti na koži. Koristi se i za kolače kojima daje poseban, istančan ukus.
Plod badema je koštunjav, elipsastog je oblika i izuzetno bogat nutritivnim svojstvima, pa su ga naučnici svrstali u super-hranu. Taj epitet je zaslužio jer je bogat vitaminima E, C i B1, B2, B 3, B 5, B 6 i B 9, kao i vitaminom K. Izuzetno je kaloričan, a osim nezasićenih masti, bogat je mineralima i to magnezijumom, kalcijumom i fosforom.
Ipak, iako važi za izuzetno zdravu namirnicu, badem treba uzimati u ograničenim količinama, a preporuka je da se dnevno pojede od 6 do 10 komada.
Šta sve leči?
Prema istraživanju američkih naučnika, bademi su poznati kao najdelotvorniji prirodni lek za smanjenje lošeg holesterola. Bogati su antioksidansima, monozasićenim mastima, magnezijumom i bakrom, pa poboljšavaju zdravlje srca i krvnih sudova. Jedenje badema s ljuskom pomaže u sprečavanju srčanog udara, dobar je i protiv dijabetesa tipa 2. Sadrži prirodne probiotike, pa popravlja crevnu floru, utiče na pravilan rad želuca, sprečava pojavu kamena u žuči i poboljšava moždanu aktivnost. Zbog obilja vitamina E dobar je za zdravlje kose, noktiju i kože, sprečava nastanak bora jer podstiče proizvodnju kologena i umanjuje znakove starenja. U kozmetičkoj industriji se kao osnova za brojne preparate koriste upravo bademovo mleko i ulje, koja se mogu primenjivati i kao dodatak u ishrani.
Badem je priznato sredstvo za lečenje i u narodnoj medicini. Veruje se da je šaka badema dovoljna da vas prođe glavobolja, a preporučuje se i protiv gorušice. Osim ploda badema u zdravstvene svrhe koristi se i ulje za razne vrste masaža bolnih zglobova i mišića, dok se čaj od bademovih ljuski primenjuje protiv urinarnih infekcija. Posebno se preporučuje pacijentima koji pate od ešerihije koli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com